Prolećni zaron u Šaransko jezero
Zaroni pod ledom polako postaju prošlost, vreme se prolepšava i proleće nam polako kuca na vrata. Željni sunca, svaki vikend koristimo da provedemo dan u prirodi i naravno - ronimo.
Adu Ciganliju na kojoj smo u toku ove godine već napravili desetak zarona odlučili smo da zamenimo jednim od sedam belocrkvanskih jezera - Šaranskim jezerom.
Put od Beograda trajao je kratko, brzo smo se udobno smestili na već proverenoj poziciji na Šaranskom jezeru. Ubrzo su nam se pridružili Jovan i Andrej, gnjurci Belocrkvanskog ronilačkog kluba.
Na jednom od prethodnih zarona u kanalu koji se nalazi na sredini jezera susreli su se sa jednim povećim somom, današnja misija je da napravimo reprizu susreta i ako je moguće to dokumentujemo fotografijama.
Opremanje setova je proteklo uz ronilačke priče o opremi, fotografisanju i februarskim zaronima pod ledom.
Dogovorili smo da svi krenemo kao jedna grupa, zaranjamo i krećemo ka kanalu.
Temperatura vode je bila pristojnih 7C, ali ono što nas je najviše iznenadilo je prilično loša vidljivost za ovo doba godine, jedva nekih 2m - iskreno, očekivali smo mnogo bolju…
Posle nekoliko minuta ronjenja došli smo do kanala i krenuli lagano da ga pratimo ka sredini jezera.
Dno kanala je u potpunosti ravno i prilično muljevito a dubina se sasvim lagano povećavala.
Ubrzo smo se podelili u tri grupe, svako je krenuo u svoju potragu za živim svetom Šaranskog jezera.
Najviše sreće imali su Šale i Voja – uspeli su da pronađu velikog soma kako odmara na dnu. Kada je postao svestan društva, som je u trenutku nestao ostavivši iza sebe uskovitlani mulj sa dna. Nažalost ništa od fotki…
Jovanova grupa je srela tek po neku ribicu koja se radoznalo izvukla iz mulja, a u mojoj grupi Nex je imao najviše sreće - video je štuku kako mirno odmara u trski.
Posle uspešno završenog zarona, koji je nekima trajao i preko sat vremena, krećemo sa raspremanjam, presvlačenjem, grejanjem na suncu ali i pored roštilja.
Čekajući da nam ručak bude gotov dotakli smo se mnogih tema, pričali smo o planovima za leto, mestima na kojima smo ronili, kupovini opreme i naravno o ronjenju u ostalim belocrkvanskim jezerima.
Dan se polako bližio kraju, srećni što smo ga proveli u prirodi roneći, ugrejani ali i siti, sačekali smo zalazak sunca i lagano krenuli ka kući…
Zaroni pod ledom polako postaju prošlost, vreme se prolepšava i proleće nam polako kuca na vrata. Željni sunca, svaki vikend koristimo da provedemo dan u prirodi i naravno - ronimo.
Adu Ciganliju na kojoj smo u toku ove godine već napravili desetak zarona odlučili smo da zamenimo jednim od sedam belocrkvanskih jezera - Šaranskim jezerom.
Put od Beograda trajao je kratko, brzo smo se udobno smestili na već proverenoj poziciji na Šaranskom jezeru. Ubrzo su nam se pridružili Jovan i Andrej, gnjurci Belocrkvanskog ronilačkog kluba.
Na jednom od prethodnih zarona u kanalu koji se nalazi na sredini jezera susreli su se sa jednim povećim somom, današnja misija je da napravimo reprizu susreta i ako je moguće to dokumentujemo fotografijama.
Opremanje setova je proteklo uz ronilačke priče o opremi, fotografisanju i februarskim zaronima pod ledom.
Dogovorili smo da svi krenemo kao jedna grupa, zaranjamo i krećemo ka kanalu.
Temperatura vode je bila pristojnih 7C, ali ono što nas je najviše iznenadilo je prilično loša vidljivost za ovo doba godine, jedva nekih 2m - iskreno, očekivali smo mnogo bolju…
Posle nekoliko minuta ronjenja došli smo do kanala i krenuli lagano da ga pratimo ka sredini jezera.
Dno kanala je u potpunosti ravno i prilično muljevito a dubina se sasvim lagano povećavala.
Ubrzo smo se podelili u tri grupe, svako je krenuo u svoju potragu za živim svetom Šaranskog jezera.
Najviše sreće imali su Šale i Voja – uspeli su da pronađu velikog soma kako odmara na dnu. Kada je postao svestan društva, som je u trenutku nestao ostavivši iza sebe uskovitlani mulj sa dna. Nažalost ništa od fotki…
Jovanova grupa je srela tek po neku ribicu koja se radoznalo izvukla iz mulja, a u mojoj grupi Nex je imao najviše sreće - video je štuku kako mirno odmara u trski.
Posle uspešno završenog zarona, koji je nekima trajao i preko sat vremena, krećemo sa raspremanjam, presvlačenjem, grejanjem na suncu ali i pored roštilja.
Čekajući da nam ručak bude gotov dotakli smo se mnogih tema, pričali smo o planovima za leto, mestima na kojima smo ronili, kupovini opreme i naravno o ronjenju u ostalim belocrkvanskim jezerima.
Dan se polako bližio kraju, srećni što smo ga proveli u prirodi roneći, ugrejani ali i siti, sačekali smo zalazak sunca i lagano krenuli ka kući…
