Vikend ronjenje u Kostreni
Posle morske ekskurzije na Visu, sledeća destinacija koja se našla u našem planu bila je Kostrena, malo mesto pored Rijeke poznato po prelepim plažama, čistom moru i bogatom podmorju. Planiran broj od 9 ronilaca preko noći se uvećao na 14. Pa idemo na more, treba li ikome više objašnjenja?:)
Plan za vikend je bio krajnje jednostavan što više ronjenja i druženja. Okupljanje je počelo u petak popodne u Pazovi. Dok su neki grickali gibanicu drugi su pokušavali da u već prepune automobile ubace još poneku torbu, peraje ili BCD.
Oko 19h, sve je konačno spakovano, lagana večera pojedena – vreme je za polazak! Plan puta nije bio isuviše komplikovan - autoput Beograd - Zagreb, kod Zagreba se odvajamo za Rijeku a od Rijeke do Kostrene ima svega par kilometara.
Prepunih automobila što ljudima, što opremom stižemo do granice. Dočekali su nas sumnjičavi pogledi carinika i pitanje: “Ko još ide na more u novembru?”. Sledi odgovor: “Mi smo ronioci!”. Na našu sreću bez raspakivanja i izlaženja, nastavljamo naš put ka Zagrebu. Kilometar za kilometrom ostaje za nama, noć nas već odavno prati, a u kolima vlada vesela atmosfera, svi jedva čekamo da osetimo miris mora i čujemo šum talasa.
Nakon kraće vožnje po Kostreni, stigli smo do cilja - ronilački centar Kostrena je bio pred nama, a samim time i moreeee... Kako je ponoć već davno prošla svi smo jedva čekali da se smestimo u krevete i malo odmorimo, 6-7h sati puta je iza nas, a sutra nas čekaju morske dubine i njeni stanovnici. Svi umorni ali s osmehom na licu padamo u toliko željeni san.
Subota - buđenje, doručak i naš prvi ronilački dan! Silazimo do centra gde nas očekuju naši prijatelji ronioci, Hrvoje iz Zagreba, Aleksandar i Dalibor iz Rijeke a tu je i naš kolega Simon iz Cressi-ja sa mnoštvom ronilačke opreme. Planiranje prvog zarona: iskusniji ronioci po planu rone ka ronilačkom zvonu koje se nalazi malo dublje od 40m, a oni manje iskusni rone na grebenu koji se nalazi sa desne strane centra. More nas nije najsrdačnije dočekalo, talasi su otežavali ulazak u vodu ali dobrom organizacijom i ta prepreka je uspešno savladana.
Prvi zaron iskusnija grupa je odradila do dubine od 40m, zbog prilično loše vidljivosti odustali smo od potrage za zvonom i uputili se u nešto pliće vode. Druga grupa uživala je u biljnom i životinjskom svetu grebena - nekima iz grupe je ovo bio prvi zaron u moru tako da im osmeh nije silazio sa lica. Nakon zarona čekali su nas topli tuševi, spremanje setova za drugi zaron i odlazak na ručak.
Grupa od 6 ljudi koji su odlučili da idu na Nitrox kurs, prati uvodno predavanje i video prezentaciju koja slikovito tumači značaj “obogaćenog vazduha” u rekreativnom ronjenju. Ubrzo nakon ručka i predaha dolazi vreme za sledeći zaron, grupe se opremaju i kreću ka moru koje se malo smirilo ali i dalje ima talasa. No iskusniji od jutros, lakše ulazimo u vodu i krećemo sa zaronom. Zbog oblaka ali i činjenice da u novembru dan ipak traje nesto kraće mogli smo uživati u čarima dnevnog i noćnog zarona odjednom. Bio je ovo jedan opušten i dobar zaron, prilika za privikavanje na novu opremu, slikanje u društvu ribica, morskih krastavaca, zvezda, školjki, rakova – pravo uživanje! Izlazak iz vode bio je takođe iskustvo više za svakog od nas, trebalo je imati dobar balans, paziti na opremu i pokušati što pre izaći iz uzburkanog mora. Nakon raspremanja, tuširanja i oblačenja, odlazimo u apartamane u kojima smo odseli i kreće organizacija večere. Izbor je pao na pizze i testanine. Okupljamo se u našem apartmanu, klopamo i zezamo. 21h je bilo vreme za nastavak PADI nitrox projekcije. Odgledavši video do kraja, kreće kraća diskusija na pogledani materijal, ubrzo posle toga se razilazimo – vreme je za odmor. Ležeći u krevetu pre nego što me je san stigao razmišljah o tome kako je iza nas dan pun događanja, novih poznanstva i novih ronilačkih doživljaja. Ipak razmišljanje se ubrzo neplanirano prekinulo… Z z z…
Stiže i nedelja, budi nas zvono mobilnog telefona, javljaju nam iz centra da se more smirilo i da idemo na olupinu El Hawi Star! Doručak, pakovanje i odlazak ka centru. Opremamo setove i jurimo ka Rijeci gde nas čeka Ferdov brod koji će nas odvesti na lokaciju. Pridružuju nam se i naši prijatelji ronioci iz Hrvatske, a tu je i kolega Viktor koji se dovezao iz Slovenije kako bi ronio na El Hawiju taj dan. Putovanje nije dugo trajalo - El Hawi Star je manje od 20 minuta udaljen od Rijeke. Briefing po grupama je napravljen, plan zarona, putanju obilaska i povratak sa El Hawija je utvrđena.
Posle odmora i ručka nalazimo se u centru – vreme je za još jedan zaron, mnogima u sasvim novom ruhu, sa nitroxom u boci! Nakon analiziranja mešavine, kreće opremanje, grupe se dele na nitrox i ne nitrox ronice i krećemo u vodu. Zaron je bio pravo uživajnje, s obzirom da smo u bocama imali nitrox33 veće dubine nismo planirali, tako da smo zaronili do 20 metara zabavljajući se, slikajući, tražeći životnje koje su se skivale u kamenju i stenju i iskušavali kako je to disati “obogaćeni vazduh”. Posle zarona uradlili smo i intro zaron sa Darkom koji je danima posle toga svima pričao o susretu sa hobotnicom.
Usledilo je pranje i pakovanje opreme a pre polaska i zajednička večera, na kojoj smo ulogovali zarone, razmenjivali informacije, kontakte, fotografije...:)
Jedući jednu od najboljih pizza i testenina na Jadaranu (verujem da će se svi koji su je probali složiti samnom) podelili smo oduševljenje proživljenim i viđenim u poslednja dva dana. Ne želeći napustiti more pomerili smo naš polazak do 20h!
Ipak morali smo se pozdraviti sa našim prijateljima, osobljem centra, upaliti autmobile i krenuti ka kući…
Posle morske ekskurzije na Visu, sledeća destinacija koja se našla u našem planu bila je Kostrena, malo mesto pored Rijeke poznato po prelepim plažama, čistom moru i bogatom podmorju. Planiran broj od 9 ronilaca preko noći se uvećao na 14. Pa idemo na more, treba li ikome više objašnjenja?:)
Plan za vikend je bio krajnje jednostavan što više ronjenja i druženja. Okupljanje je počelo u petak popodne u Pazovi. Dok su neki grickali gibanicu drugi su pokušavali da u već prepune automobile ubace još poneku torbu, peraje ili BCD.
Oko 19h, sve je konačno spakovano, lagana večera pojedena – vreme je za polazak! Plan puta nije bio isuviše komplikovan - autoput Beograd - Zagreb, kod Zagreba se odvajamo za Rijeku a od Rijeke do Kostrene ima svega par kilometara.
Prepunih automobila što ljudima, što opremom stižemo do granice. Dočekali su nas sumnjičavi pogledi carinika i pitanje: “Ko još ide na more u novembru?”. Sledi odgovor: “Mi smo ronioci!”. Na našu sreću bez raspakivanja i izlaženja, nastavljamo naš put ka Zagrebu. Kilometar za kilometrom ostaje za nama, noć nas već odavno prati, a u kolima vlada vesela atmosfera, svi jedva čekamo da osetimo miris mora i čujemo šum talasa.
Nakon kraće vožnje po Kostreni, stigli smo do cilja - ronilački centar Kostrena je bio pred nama, a samim time i moreeee... Kako je ponoć već davno prošla svi smo jedva čekali da se smestimo u krevete i malo odmorimo, 6-7h sati puta je iza nas, a sutra nas čekaju morske dubine i njeni stanovnici. Svi umorni ali s osmehom na licu padamo u toliko željeni san.
Subota - buđenje, doručak i naš prvi ronilački dan! Silazimo do centra gde nas očekuju naši prijatelji ronioci, Hrvoje iz Zagreba, Aleksandar i Dalibor iz Rijeke a tu je i naš kolega Simon iz Cressi-ja sa mnoštvom ronilačke opreme. Planiranje prvog zarona: iskusniji ronioci po planu rone ka ronilačkom zvonu koje se nalazi malo dublje od 40m, a oni manje iskusni rone na grebenu koji se nalazi sa desne strane centra. More nas nije najsrdačnije dočekalo, talasi su otežavali ulazak u vodu ali dobrom organizacijom i ta prepreka je uspešno savladana.
Prvi zaron iskusnija grupa je odradila do dubine od 40m, zbog prilično loše vidljivosti odustali smo od potrage za zvonom i uputili se u nešto pliće vode. Druga grupa uživala je u biljnom i životinjskom svetu grebena - nekima iz grupe je ovo bio prvi zaron u moru tako da im osmeh nije silazio sa lica. Nakon zarona čekali su nas topli tuševi, spremanje setova za drugi zaron i odlazak na ručak.
Grupa od 6 ljudi koji su odlučili da idu na Nitrox kurs, prati uvodno predavanje i video prezentaciju koja slikovito tumači značaj “obogaćenog vazduha” u rekreativnom ronjenju. Ubrzo nakon ručka i predaha dolazi vreme za sledeći zaron, grupe se opremaju i kreću ka moru koje se malo smirilo ali i dalje ima talasa. No iskusniji od jutros, lakše ulazimo u vodu i krećemo sa zaronom. Zbog oblaka ali i činjenice da u novembru dan ipak traje nesto kraće mogli smo uživati u čarima dnevnog i noćnog zarona odjednom. Bio je ovo jedan opušten i dobar zaron, prilika za privikavanje na novu opremu, slikanje u društvu ribica, morskih krastavaca, zvezda, školjki, rakova – pravo uživanje! Izlazak iz vode bio je takođe iskustvo više za svakog od nas, trebalo je imati dobar balans, paziti na opremu i pokušati što pre izaći iz uzburkanog mora. Nakon raspremanja, tuširanja i oblačenja, odlazimo u apartamane u kojima smo odseli i kreće organizacija večere. Izbor je pao na pizze i testanine. Okupljamo se u našem apartmanu, klopamo i zezamo. 21h je bilo vreme za nastavak PADI nitrox projekcije. Odgledavši video do kraja, kreće kraća diskusija na pogledani materijal, ubrzo posle toga se razilazimo – vreme je za odmor. Ležeći u krevetu pre nego što me je san stigao razmišljah o tome kako je iza nas dan pun događanja, novih poznanstva i novih ronilačkih doživljaja. Ipak razmišljanje se ubrzo neplanirano prekinulo… Z z z…
Stiže i nedelja, budi nas zvono mobilnog telefona, javljaju nam iz centra da se more smirilo i da idemo na olupinu El Hawi Star! Doručak, pakovanje i odlazak ka centru. Opremamo setove i jurimo ka Rijeci gde nas čeka Ferdov brod koji će nas odvesti na lokaciju. Pridružuju nam se i naši prijatelji ronioci iz Hrvatske, a tu je i kolega Viktor koji se dovezao iz Slovenije kako bi ronio na El Hawiju taj dan. Putovanje nije dugo trajalo - El Hawi Star je manje od 20 minuta udaljen od Rijeke. Briefing po grupama je napravljen, plan zarona, putanju obilaska i povratak sa El Hawija je utvrđena.
Posle odmora i ručka nalazimo se u centru – vreme je za još jedan zaron, mnogima u sasvim novom ruhu, sa nitroxom u boci! Nakon analiziranja mešavine, kreće opremanje, grupe se dele na nitrox i ne nitrox ronice i krećemo u vodu. Zaron je bio pravo uživajnje, s obzirom da smo u bocama imali nitrox33 veće dubine nismo planirali, tako da smo zaronili do 20 metara zabavljajući se, slikajući, tražeći životnje koje su se skivale u kamenju i stenju i iskušavali kako je to disati “obogaćeni vazduh”. Posle zarona uradlili smo i intro zaron sa Darkom koji je danima posle toga svima pričao o susretu sa hobotnicom.
Usledilo je pranje i pakovanje opreme a pre polaska i zajednička večera, na kojoj smo ulogovali zarone, razmenjivali informacije, kontakte, fotografije...:)
Jedući jednu od najboljih pizza i testenina na Jadaranu (verujem da će se svi koji su je probali složiti samnom) podelili smo oduševljenje proživljenim i viđenim u poslednja dva dana. Ne želeći napustiti more pomerili smo naš polazak do 20h!
Ipak morali smo se pozdraviti sa našim prijateljima, osobljem centra, upaliti autmobile i krenuti ka kući…
